субота, 21. новембар 2020.

Генерал ЈНА Петар Стипетић наредио напад на Слуњ и разоружање ЗНГ!

Познато је да је Слуњ ослобођен од паравојних снага сецесионистичке Хрватске, 16. новембра 1991. године.

Познато је, да је овом нападу претходио процес стрпљивог преговарања са властима у Слуњу, и да је у тим преговорима, у присуству цивилних посматрача Европске мисије, јасно стављено до знања да у Слуњу није спорна цивилна власт ХДЗ. Да ће се поштовати воља грађана и да се постојећа власт сматра легитимном.

Оно што је било спорно, то су наоружане јединице ЗНГ, као и припадници МУП који више нису били саставни дио Оружаних снага СФРЈ, што је било кршење Устава и пратећих закона о одбрани и оружаним снагама, те угрожавање безбједности српског становништва које је живјело на подручју општине Слуњ.

Познато је и да је након неуспјелих преговора, напад на Слуњ извршен, да су се наоружане хрватске снаге повукле у правцу Велике Кладуше и Цазинске Крајине, водећи са собом, милом или силом и цјелокупан народ.

Слуњ је ослобођен уз минималне губитке у људским животима.

А планирано је другачије.

Јула 1991. године на војни полигон у Мрзлом пољу, из Загреба је, из касарне "Маршал Тито" извучен (иако не у цјелости), 65. Заштитни моторизовани пук, којим је командовао пуковник Милан Шупут, а начелник Оперативних послова је био ппук. Мирко Радаковић.

Генерал-мајор ЈНА Петар Стипетић, који је тада био на позицији Начелника оперативних послова 5. Војне области, 

наредио је и потписао наредбу о нападу на Слуњ

који има извршити поменути 65. Заштитни моторизовани пук а са циљем разоружања паравојних хрватских јединица.

Пук је у складу са наредбом развијен у почетну борбену линију, Плијеш-Чатрња-Мелница, међутим до напада није дошло јер је командант пука био свјестан да има младу и релативно необучену војску и да би заузимање Слуња могло проузрочити крвопролиће (као и оно у Вуковару).

До напада није дошло, уз разноразне изговоре.

Дошло је и до друге наредбе, пук је опет развијен у борбени положај и опет није дошло до крвопролића, а поменути официри су од Стипетића били жестоко критиковани и позивани на одговорност, за неизвршење борбеног задатка!

Двије недјеље након ове друге наредбе, Хрватска државна телевизија је у Дневнику објавила вијест, да се генерал Петар Стипетић ставио на располагање Туђману и Хрватској војсци. Одмах је добио виши чин и постао замјеник Антуна Туса, а касније је постао и Начелник главног штаба ХВ (Главног стожера) са највишим генералским чином.

Слуњ је требао бити као и Вуковар, мјесто страдања што већег броја и цивила и људи под оружјем, како би се сецесионистичка Хрватска у свијету приказала као ЖРТВА, те како би испословала подршку најмоћнијих земаља (и глобалиста) у разбијању СФРЈ, и како би Хрватска што брже испословала међународно признање нове државе.

Хрвати у Слуњу као и цјелокупна хрватска јавност треба да зна, да је Петар Стипетић и тадашње хрватско политичко и војно руководство, били спремни да их жртвују. Да је било по наредби Петра Стипетића, велики број Слуњана би изгинуо, што је он и желио.

Пуковник Чедо Булат, Србин, радиће стрпљиво на новој стратегији. Формирана је Тактичка група 2, од јединица Територијалне одбране.

На Слуњ су напад извршиле јединице ТО, а ЈНА је пружила само логистику. Ниједна наоружана јединица ЈНА није ушла у Слуњ, а резултат преговора које је са српске стране водио ппук Мирко Радаковић, дали су за резултат да је скоро дошло до потписивања споразума о разоружању и политичко руководство је било спремно да га потпише, али је наредба из Загреба била да ЗНГ неће положити оружје, већ су дигли цјелокупан народ и напустили територију Слуња. Па и то је као, нека жртва.

Касније ће, августа 1995. двојица сарадника и колега из службовања у ЈНА, Чедо Булат и Петар Стипетић, један другом пружити руке. Први да преда остатке технике Кордунашког корпуса, други да прихвати предају као побједник.

Први који је спасио хрватске цивиле у Слуњу, а они га прогласили за агресора, монструма и четника, и други којега херојем и ослободиоцем, а у ствари, он их је жртвовао, јер је то било потребно Хрватској.


Овај чланак пишем на Аранђеловдан,

Крсну славу Српске општине Слуњ.

Свима који славе овај дан, као градску славу, ЧЕСТИТАМ!



С а в а    С м о љ а н о в и ћ 

Центар за културу и информисање општине Слуњ

Српски радио Слуњ



 


среда, 15. јануар 2020.

ДАНИ СРПСКЕ КРАЈИНЕ У СРПСКОЈ АТИНИ 2019

ВЕЛИКИ КРАЈИШКИ НАРОДНИ ЗБОР


Одржан је 28. децембра 2019. године, у Новом Саду, и то пети, јубиларни пут.

Овога пута имао је два садржаја. 
У амфитеатру спортског центра СПЕНС, одржан је округли сто на тему признавања ратног стажа и статуса борца припадницима Српске војске Крајине, 
а у Српском народном позоришту била је премијера дугометражног документарног филма МЕЂ НАРОДОМ И МЕЂ СНОМ, 
посвећен академику и трибуну Срба у Хрватској, академику Јовану Рашковићу и Србима у Хрватској и Крајини.

Организатори су били: 
Удружење ОТАЏБИНСКИ ПОКРЕТ, на челу са Драгомиром Лалићем
и удружење Др ЈОВАН РАШКОВИЋ, на челу са академиком Драганом Шкорићем.








Послије Новогодишњих и Божићњих празника, организатори су приредили и свечану вечеру за све учеснике у програму манифестације ДАНИ СРПСКЕ КРАЈИНЕ У СРПСКОЈ АТИНИ - 2019.
Заслужнима су додијељене и ЗАХВАЛНИЦЕ, а претходно су уручене и три ПЛАКЕТЕ. 
Захвалницу је добио и аутор Емисије ЗАВИЧАЈ - СЛОБОДНА КРАЈИНА.











Слијева на десно: Сава Смољановић, академик Драган Шкорић
Ранка Срдић, Драгомир Лалић, Лаура Вујковић
Сава Смољановић

недеља, 28. јул 2019.

Годишњица смрти академика Јована Рашковића

Парастос Јови Рашковићу у Саборној цркви у Београду

Академик, проф. др Јован Рашковић
1929. - 1992.


На данашњи дан, 28. јула 1992. у Београду је преминуо академик, професор, доктор неуропсихијатрије, оснивач Српске демократске странке и народни трибун Срба у Хрватској, Јован Рашковић, у народу од миља зван Ћаћа.

Тим поводом, удружења, "Др Јован Рашковић" из Београда, којим предсједава академик Драган Шкорић, и "Патриотски покрет - Док је Крајишника биће и Крајине" из Новог Сада, којим предсједава Драгомир Лалић, организовали су парастос у Саборној цркви у Београду те одлазак на Јовин гроб у Алеји заслужних грађана, на Новом гробљу у Београду.

Осим чланова ова два удружења, парастосу су присуствовали и уредници, "Гласа Крајине у Војводини" Милан Ливада, часописа "Пакрачки декрет" Стојан Продановић, и емисије "Завичај" Сава Смољановић.

Шири извјештај као и тонске прилоге можете послушати у емисији "Завичај" у уторак, од 21 сат, на фреквенцији 105 МХз, или на интернету www.radiofruskagora.com


Саборна црква, 28. јул 2019.



Долазак на гробље, академик Драган Шкорић и Драгомир Лалић
у пратњи поштовалаца Јове Рашковића

Милан Ливада и Стојан Продановић

Гроб Јове Рашковића у Алеји заслужних грађана у Београду







Милан Ливада, Академик Драган Шкорић и Стојан Продановић

Академик Шкорић и Сава Смољановић








недеља, 30. јун 2019.

Часопис "Пакрачки декрет" представљен у Руми

На свјетски Дан избјеглица, 20. јуна 2019. у Руми, у Градској библиотеци "Атанасије Стојковић", представљен је шести број часописа за књижевност, културу и друштвене теме крајишких Срба, ПАКРАЧКИ ДЕКРЕТ.

Пред завидним бројем присутних љубитеља писане ријечи и пријатеља, о часопису су бесједили: Стојан Продановић, оснивач и главни уредник, Марко Ковачевић, уредник, Јованка Вујаклија, уредница и Никола Корица, секретар Књижевне заједнице Крајине.

У име библиотеке, као домаћина, присутне је поздравио Стево Ковачевић, који иначе обавља и функцију предсједника Скупштине општине Рума.

Изненађење за присутне су биле награде, којима је Књижевна заједница Крајне наградила, и то, 
Стојана Продановића наградом "Браћа Мицић", а 
Марка Ковачевића наградом "Владан Десница". 
Награде је уручио предсједник КЗК, Милан Пађен.

Емисија Завичај честита на наградама, као и успјешном представљању часописа!


Никола Корица, награђени Стојан Продановић, награђени Марко Ковачевић и Милан Пађен


Јованка Вујаклија, Стојан Продановић, Никола Корица и Марко Ковачевић







петак, 07. јун 2019.

Четрнаест година Завичаја!

На данашњи дан, прије четрнаест година, 7. јуна 2005. почела је свој медијски живот емисија "Завичај" за прогнане Крајишнике.
Био је то Духовски уторак, а емисија је емитована на радио Тројци из Руме, с почетком од 22 сата.
Од тада па до данас, стицајем разних околности, мијењали су се емитери (Радио Тројка Рума, Радио АС Шабац, Регионални радио Срем Рума и сада Радио Фрушка гора Рума), али је емисија емитована у континуитету и без прекида.
У уторак је емитована 708. по реду.

Свим пријатељима емисије, слушаоцима и сарадницима, ЧЕСТИТАМ, у нади да ће дух СЛОБОДНЕ КРАЈИНЕ и даље живјети кроз ову емисију, на добрим радио таласима.

Срећно и живјели!

Сава Смољановић, аутор, уредник и водитељ.


субота, 09. март 2019.

Емитована јубиларна 300. "Недељна хроника" Милана Ливаде

У уторак, 05. марта 2019. у 695. издању емисије "Завичај", емитовано је јубиларно, 300. издање рубрике "Недељна хроника", коју припрема већ шест година Милан Ливада из Новог Сада.

Поводом тог великог и значајног јубилеја, аутор "Завичаја", у знак захвалности и поштовања, награђује Милана наградом, КРАЈИШКО ДРВЕНО ПЕРО.



Награда
КРАЈИШКО ДРВЕНО ПЕРО
Недостаје још плочица са именом награде и награђеног.

Награда ће добитнику бити уручена за нешто више од мјесец дана, када ће емисија "Завичај" уприличити свечаност за пријатеље, поводом 700. издања ове емисије.

Овдје можете преслушати 300. издање "Недељне хронике" и чути како је гласила најава јубиларног издања.


Сава Смољановић