понедељак, 14. август 2017.

Шта су нам рекли у Ветернику?

Државна манифестација поводом Дана сјећања на пострадале Крајишнике, ове године је одржана у Ветернику. Присуствовао је државни врх Србије, Републике Српске, и СПЦ. 
Након преклањске "добродошлице избјеглицама у Србију", лањског "извињења Крајишницима", очекивао сам шта ће нам државни врх ове године поручити.
Међутим, нисам препознао никакав помак. 
Остали смо на "добродошлици" и формалном "извињењу".




Патријарх је, у својој бесједи, позвао да злочинцима све почињене злочине опростимо. А затим рекао, барем двије непромишљене изјаве.

Прво, да би још и разумјео, да су те страшне злочине починили нехришћани (!?). И тиме, у име свих нас, православних хришћана, увриједио све нехришћане. Знамо да овај свијет није само хришћански, већ планету насељавају милијарде оних који нису хришћани. Ријеч је о присталицама јудаизма, ислама, хиндуизма, будизма, шинтоизма (у Јапану), кинеског шемизма, итд.
Не учи ли нас наша вјера да сваког човјека треба поштовати по његовим дјелима, без обзира на вјеру, боју коже и језик којим говори. И није ли Христ чинио тако, поштовао све људе, укључујући и незнабошце.

И друго, да не размишљамо о освети!
И тиме увриједио управо нас Крајишнике, који деценијама трпимо туђе освете, и који смо пострадали управо зато што смо православни, што се у Хрватској нисмо хтјели одрећи наше вјере. Барем ми знамо да је освета гријех, и да ли је ико од нас, у ове 22 године прогонства јавно казао, планирао или позивао на освету према нашим непријатељима?
Да подсјетим, ово није прва непримјерена изјава нашег духовног архипастира, на рачун прогнаних Крајишника.
Изјавио је да католички папа не би требао долазити у Србију, јер има доста прогнаних Срба из Хрватске који не мисле добро о томе. Тиме је унапријед осудио Крајишнике, да бисмо управо ми, угрозили папин живот!? Зар нема ниједног другог разлога ни спора око папине посјете Србији, у својству државника и поглавара РКЦ? Осим нас Крајишника!? Тако ми и овдје у Србији, постадосмо "реметилачки фактор". А нити смо били тамо, нити смо овдје.
У Карловцу је, приликом освећења обновљеног храма, којег су усташе рушиле и палиле у сваком рату, рекао, да не зна да ли су Срби из Хрватске отишли или су прогнани!? 
Искрено се надам, да је наш архипастир у Ветернику пронашао своје "изгубљено стадо" и да је схватио да су нас напали курјаци, један дио издерали а други је морао побјећи.

Предсједник Српске, Милорад Додик, говорио је, као што смо већ навикли од њега, снажно и емотивно, набрајајући злочине наших непријатеља. А онда у наставку, прешао на политичарење. Учећи нас кога све треба да подржимо.
Република Српска није подржала Крајишнике ни у страдању званом "Бљесак", ни оном званом "Олуја".
Напротив, наши десетковани борци, који су напустили Крајину након што нам је "отет" корпус специјалних јединица (ксј - намјерно малим словом), који је експресно извучен из Крајине, па оно што је остало и наредних дана спас тражило у Српској, доживљавали су тамо, од наше "браће" невиђену тортуру и вријеђање. Као, побјегли смо, нисмо се борили. Пљували их, разоружавали, малтретирали. 
Радован Караџић је неколико дана прије "Олује" смјенио и именовао на другу дужност генерала Младића, да овај не би био оперативан и да случајно не предузме нешто на своју руку!
Очекивао сам од Додика, да напокон и он, упути Крајишницима  јавно извињење у име Републике Српске. По узору на овога, за којег каже да га треба подржати. Јер он је то лани учинио.
Међутим, Додик није, ни ове прилике. Питам се кад ће, и ко ће, ако неће он. А једном ће неко морати, да би ствари дошле на своје мјесто.

Предсједник Србије је казао, и то је једино ново у односу на претходне говоре, да Србија више неће дозволити никакве "Олује".
Значи ли то да је ову нашу дозволила? И омогућила?
И није ли и ова наша, још увијек у току? Па никако да је зауставимо.

Хрватска посао систематично приводи крају. 
Брише Србе из бирачких спискова, и дан данас уништава нашу имовину, бесправно сијече шуме, прекопава српске гробове због неплаћеног закупа, прекрштава у католичку вјеру, фалсификују историју, краду српски идентитет антифашиста, нашу нематеријалну баштину, Николу Теслу. 
На једног повратника у Хрватску, петорица повратника поново напушта Хрватску и враћа се у Србију, јер повратак тамо није одржив. 
Хрватска економски окупира Војводину, постаје све више власник и земљишта и имања а овдје послују стотине њихових фирми. 
Њихови производи су преплавили Србију, наших у Хрватској нема, или готово нема.

Све је то "Олуја", сламање српства и православља, али увијек у новом облику.
Сада је најважније да се обришу трагови да су Срби у Хрватској уопште постојали.
И били власници једне трећине територије.

Србија ни на један од ових облика "Олује" нема одговор! 

Не храбри ме, него плаши изјава да Србија неће дозволити никакве "Олује". Недај Боже да је неко ипак покрене?

Кад год нас је Србија најтврђе бранила, тада смо најтеже прошли.
Памтимо све емисаре по Крајини у вријеме рата, њихова обећања, гаранције, цртање мапа и граница, само - издржите браћо! 

И подсјети ме ова изјава на ону, кад угроженим косовским Србима, тадашњи олигарх притече у помоћ и умири, понављајући више пута, у камеру: Србе бре, не сме нико да бије!!! Нико!!!
Камере се угасише, он се врати хеликоптером у Београд, а Срби најебаше.
Знамо већ како и колико.





Мој највећи утисак су боје нашег државног врха: кравата боје вина и њена црвена блуза!?


Сава Смољановић



субота, 12. август 2017.

Растанак са кућним прагом - животна прича


Трећег дана одбране од хрватске агресије на Крајину, у Шљивњаку, Милош Девић обилази кућу и затиче је потпуно празну. И кућу, и шталу, трактора нема.....


(забиљежио Лазо Пекеч, у емисији Завичај текст казивао Сава Смољановић)






петак, 04. август 2017.

Ратко Личина - Чекајући Антанту

4. август 2017. (фб)

РАТКО ЛИЧИНА, Влада РСК у прогонству:

Чекајући Антанту

На данашњи дан, што године одмичу, све чешће чујем како Крајишници нису бранили Крајину, како су побјегли, како су требали прихватити овај или онај план, како су , како су... што време више пролази гомила вербалног смећа се повећава. Нико не помиње издају те исте Крајине која се десила 1991 / 92. године, нико не помиње слаб одазив на мобилизацију 1991. године (зна се гдје!), сулуде, бесмислене војне операције Вуковар и Дубровник... све се то заборавља, а „анализа“ догађаја око Олује своди се на 10-так дана пре и после те злочиначке операције, и лакоонско објашњење - ПОБЈЕГЛИ СУ....

1915. године српска војска прегазила је шиптарске гудуре и преживила Албанску голготу. Нико нормалан то никад није назвао бијегом. Српска војска побједнички се вратила на Солунском фронту, заједно са савезницима из Сила Антанте.

Крајишници 22 године чекају СВОЈУ АНТАНТУ и зато 
ДОГОДИНЕ У КРАЈИНИ... ЈЕДНОМ !