четвртак, 29. новембар 2012.

Уводна бесједа на ПРОТЕСТНОЈ ШЕТЊИ

У недјељу, 25. новембра, након парастоса и протестне шетње, пред зградом Скупштине Србије, окупљеним грађанима обратили су се Небојша Стефановић, предсједник Скупштине и Миодраг Линта, предсједник Коалиције удружења избјеглица.
У улози водитеља, дао сам слиједећу уводну бесједу.




Браћо и сестре, прогнана Крајино, драги гости, правдољубиви народе!
Хвала вам што данас шећемо! У знак протеста... против неправде!
 
Прије него ли смо дошли овдје, пред скупштинско здање... помолили смо се у Саборној цркви, предвођени нашим духовним поглаваром, Његовом Светошћу, Патријархом Иринејом,... за покој душа свих жртава злочиначког, етничког чишћења српскога народа из Хрватске, у тзв. операцији “Олуја”. Позивам... да се и овдје сјетимо свих погинулих и пострадалих наших сународника, и да им минутом ћутања одамо дужно поштовање. Молим минут ћутања!

Бог душу да им прости – вјечна им слава и хвала!

Поздрављам вас у име Коалиције удружења избјеглица у Србији, кровне организације избјеглица, која је организовала ову протестну шетњу. 

Шетамо у знак протеста... против скандалозне и срамне ослобађајуће пресуде Хашког трибунала хрватским генералима...

Шетамо што су нас понизили новом неправдом! Управо они, који су се лажно, прогласили дјелиоцима правде!

Они су злочин прогласили легитимним – уколико је учињен над Србима!

Прогон читавог народа је допуштен – уколико је ријеч о Србима!

Српском народу је ускраћено право на самоодбрану! Мјерилима хашког суда, жртве су преметнуте у злочинце, а злочинци – наши крвници и прогониоци су постали хероји!

Ми данас шетамо... и поручујемо... да разликујемо правду од неправде! Да непресуђивање злочина – јесте нови злочин! Над нама, прогнаним Крајишницима је поново учињен нови злочин! Над нама живима.... и нашим неживима – поново су их убили!

Ову срамну хашку пресуду нису потписали они што су је читали. Потписали су је други... много моћнији од њих!

Потписали су је они, што су се потписивали ваздушним ударима по Крајини,  ваздушним ударима по РС и бомбардујући Југославију, нимилице...

Потписивали су се саучествујући у прогону Крајишника!

Познат нам је њихов рукопис... који је нажалост, увијек печаћен српском крвљу!

Стојимо пред овим високим домом... осјећајући.... први пут у ових 17 и кусур година... да стварно припадамо Србији... и да она истински... овај пут, припада нама. Понижена Крајина данас се усправила!

По први пут, без резерве, Србија је стала иза нас –
ХВАЛА ТИ СРБИЈО! РАЧУНАЈ НА НАС!

Стојимо чисти и пред Богом... пред цијелим свијетом... пред нашим прецима... и будућим генерацијама... Крајина и страдални крајишки народ нема чега да се стиди! Ми нисмо скривили рат... нити 41. нити 91. који је само наставак оног првог, а у оба су највише страдали Срби.

Исход рата није овисио о нама! Исход су одлучили потписници ослобађајуће пресуде! Наша савјест је мирна, стојимо данас чисти и недужни!

Али оно што јесте до нас... то је да тражимо правду за жртве, тражимо правду за наш народ! Тражимо ревизију – да правда поново буде правда... да се сви злочинци осуде за злочине... а невином и недужном народу, да се врати све што је одузето и отето..... прије свега слобода и људска права...

Да ли ће ревизије бити? Било или не... остаје нада... да ће нашим прогониоцима и крвницима... њиховим менторима, налогодавцима и саучесницима... историја и господ Бог, засигурно.... судити правично!
 
ЗАТО СМО ДАНАС ОВДЈЕ – ХВАЛА ВАМ ШТО СТЕ ДОШЛИ!



Сава Смољановић