РАДИО ЕМИСИЈА „ЗАВИЧАЈ – СЛОБОДНА КРАЈИНА“
Аутор: Сава Ј. Смољановић
ИНИЦИЈАТИВА
О ОБЈЕКТИВНОМ ИЗВЈЕШТАВАЊУ О КРАЈИНИ И КРАЈИШНИЦИМА
Приликом извјештавања о Крајини и Србима Крајишницима, посебно на годишњице великих страдања, један број медија у Србији, штампаних и електронских, сајтова, портала и на друштвеним мрежама, пишу бројне неистине или полуистине.
У ауторској радио емисији „Завичај – Слободна Крајина“, у 18 година постојања и преко 900 емитованих једносатних емисија, бројних интервјуа и гостовања релевантних саговорника у емисији, трагања за истином о Крајини, дошао сам до сазнања, која желим подијелити са вама и то крајње добронамјерно.
1. Хрватска се од заједничке државе, СФРЈ, одвојила насилно, противуставно и противзаконито.
2. Срби у Хрватској, као конститутивни народ, имали су право да не пристану на такво отцјепљење.
Зато су тражили и имали су право да траже да остану у остатку wЈугославије, по аналогији: ако Хрватска излази из Југославије, ми ћемо изаћи из Хрватске са оним територијама које смо унијели у заједничку државу Хрватску.
3. По резолуцији 743 Савјета безбједности УН (Венсов мировни план), Република Српска Крајина је била заштићена зона УН.
Размјештене су и мировне заштитне снаге УНПРОФОР, са циљем да се успостави мир, а затим постигне мирно политичко рјешење.
Са српске стране, Југославија је била гарант спровођења тог плана.
4. УН нису извршиле свој мандат који им је повјерен.
Није постигнуто мирно рјешење, већ су Срби брутално протјерани.
5. СФРЈ а касније Савезна Република Југославија није извршила свој мандат.
Мировни план који је потписала, није спроведен.
6. Хрватска је више пута, од 1991.-1995. брутално, војнички, напала РСК, заштићену зону УН.
Сваки пут је починила ратне злочине, убијајући цивиле, заробљене војнике и полицајце РСК те палила и систематски уништавала српска села.
7. У коначној агресији на Крајину, августа 1995. Хрватска није била сама и не припадају само њој „заслуге“ за слом РСК.
Њени коалициони партнери у прогону Срба из Крајине су били:
НАТО (САД),
страни плаћеници,
Армија БиХ (5. Муслимански корпус, Бихаћ),
ХВО (Хрватско вијеће одбране, хрватска војска у БиХ),
Народна одбрана АП ЗБ (Војска Фикрета Абдића, другог дана офанзиве на Крајину прешли на страну 5. Муслиманског корпуса),
UNCRO, снаге УН, ставиле се на располагање Хрватској, а од раније, још као UNPROFOR, као „заштитне снаге“ Хрватској достављали обавјештајне податке.
Војска Југославије и Војска Републике Српске биле су уздржане, нису пружиле војничку помоћ РСК у складу са раније усвојеним Ратним планом.
8. Срби из Крајине СУ ПРИХВАТИЛИ мировни план „З-4“!
Углавном се спинује јавност, како напада на Крајину неби било да су Срби прихватили мировни план „З-4“.
Истина је слиједећа: Скупштина РСК није разматрала приједлог тога плана и то по налогу Слободана Милошевића. Дакле, Скупштина га није ни прихватила, ни одбацила, већ га није разматрала и то по налогу.
Дан прије напада, 3. Августа 1995. знајући да ће одбијање тог плана бити алиби за напад, у Женеви, гдје су у току били мировни преговори, уз посредовање Међународне заједнице, шеф преговарачког тима из РСК, генерал Миле Новаковић, прихватио је тај приједлог као полазну основу за даље преговоре, саопштио то посредницима и касније бројним новинарима, а касније то казивао гостујући у Емисији Завичај.
Истога дана, исто то, у Београду у америчкој амбасади, др Милан Бабић, тада у својству предсједника Владе РСК, то је саопштио америчком амбасадору.
Да РСК прихвата мировни план „З-4“!
Америчка државна секретарка Медлин Олбрајт, унаточ томе, дала је знак да Хрватска војно окупира Крајину и ујутро је отпочео свеопшти напад.
Али, до данас се јавно говори и пише да Крајишници нису прихватили понуђени план, и да је тај план био „држава у држави“, што опет није тачно.
9. Тзв „Брионски транскрипти“ доказују да је Хрватска имала ГЕНОЦИДНУ НАМЈЕРУ, „да Срби нестану“
10. Није тачно да је Крајина пала за један дан.
Унаточ наредби о повлачењу, а посебно повлачења Корпуса специјалних јединица, на Кордуну и Банији је пружена систематична и организована одбрана, у складу са плановима одбране.
Хрватски генерали и министри су касније признали у ТВ анализама, да су првога дана напада на Крајину, само на подручју Баније и Кордуна имали преко стотину мртвих.
Владала је паника и расула, па су хитно довели из Осијека, искусног, бившег ЈНА генерала Петра Стипетића да стабилизује фронт.
Дио технике и људства 21. Кордунашког корпуса је пао у окружење, управо зато јер се није повлачио, већ пружао отпор.
Војна техника је остала Хрватској а људство опет договором Београда и Загреба је пропраћено ауто-путем до Србије.
Медији у Србији су сву кривицу за пропаст Крајине пребацили на Крајишнике, правдајући издајничко понашање тадашњег руководства. Блатили су нас, да смо кукавице и издајници, да се нисмо борили, да нисмо издржали ни један дан. Иза тих лажи стајали су они, који су читаво вријеме рата управљали нашим животима, па нас немилице напустили.
11. Исход рата и судбина Крајине и Крајишника, договорена је раније, тајним договором Туђман – Милошевић.
12. Крајина није престала да постоји августа 1995.
Дио РСК, Источна Славонија, Барања и Западни Срем, мирно је реинтегрисана у државно правни систем РХ, у периоду који је трајао до 15. Јануара 1998.
Све до тада, једним дијелом је постојао и суверенитет РСК.
13. Припадницима Српске војске Крајине у Србији није признато учешће у рату, што представља дискриминацију према њима.
Активним војним лицима Војске Југославије, који су били на командним и другим дужностима у саставу Српске војске Крајине, признато је учешће у рату у Крајини и ратни стаж у дуплом трајању, војницима који су извршавали њихова наређења, није.
14. Посљедњи војник Српске војске Крајине, Живко Кораћ, родом из Великог Шушњара на Банији, пружао је отпор, наоружан и у униформи СВК, до 14. Јануара 2001, када је окружен прогониоцима, активирао бомбу и убио сам себе.
СЛАВА ХЕРОЈУ КРАЈИНЕ!
Хвала на вашој пажњи.
С поштовањем!
О Илиндану, 2023.
Сава Ј. Смољановић
Аутор „Емисије Завичај – Слободна Крајина!
