петак, 15. јун 2018.

Клепање и клепетање




Одлучио сам, да ове године не учествујем у програму поводом Свјетског дана избјеглица, на Бусијама.

Тај, тзв. програм, претворио се у своју супротност, потпуно је обесмишљен и служи искључиво за манипулацију Крајишницима у политичке сврхе.

Свјетски дан избјеглица је установљен, да се тога дана укаже на проблем избјеглиштва у свијету. Највеће и најдужа избјегличка криза у Европи, је управо ова наша, криза прогнаних Срба Крајишника из РСК и Хрватске.

Умјесто да тога дана, на достојанствен и цивилизован начин укажемо читавом свијету, на несрећу која нас је задесила, о размјерама те несреће, о броју људи и наших породица које су унесрећене, на све наше неријешене проблеме и након двије деценије од прогонства, овдје се организују различити, шаролики садржаји, који стварају утисак да смо ми срећан народ што смо прогнани. 

Држави Србији се тога дана, барем симболично, морају ставити до знања сви проблеми које имамо а очекујемо од ње, да их брже и ефикације рјешава.

Нпр. да се учесницима рата у Крајини призна ратни стаж,
брже и ефикасније стамбено збрињавање (стотине избјегличких станова чека станаре годинама),
да се промјене катастрофални критеријуми за бодовање стамбено неријешених случајева (учешће у рату да буде један од критеријума),
да се помогне утамниченом предсједнику Мартићу, итд.

Нема бољег дана и датума, да своје захтјеве испоставимо и Србији, и Хрватској, и ЕУ, и ОУН, од Свјетског дана избјеглица.
Цивилизовано, мирном шетњом, јавним читањем захтјева и слањем истих, у писаној форми на многе адресе, званичних и надлежних институција.

Умјесто тога, организују нас, да дођемо па да нам разни политичари држе говор, а ми да им пљешћемо!?

Па докле више?
Шта је смисао?

Да их убиједите како ћемо сви ми окукпљени гласати за њих?
Па ето, нећемо! Неки хоће, али неће сви. Свако има свој избор, гласаће за кога хоће.

Убисте се доказујући, како сте баш ви репрезентативни представници Крајишника.
Ко вам је дао право и на основу чега представљате и заступате било кога од нас?

Регистрацијом неког друштва, које може основати троје људи?

Па удружите неколико таквих друштава, па сте као, "кровна" организација!

А у које год друштво завирите, иста имена и исти људи.

Ако желите да се бавите политиком, а мислим да Крајишници треба активно да се баве политиком, оснујте политичке странке, или се учланите у постојеће. Истакните јасно своје политичке програме, па тражите подршку истомишљеника.

Немојте више злоупотребљавати културна друштва, пјевачке групе и слична удружења Крајишника, који немају подршку друштва у којем живимо. Зашто то не буде једна од тема тога дана? Зашто држава и локалне самоуправе не подржавају наша удружења, или подрже са смјешно малим износима?

Лани сам учествовао, јер смо првог дана имали научни скуп, а као резултат тог скупа, касније је објављен зборник "О идентитету Срба Крајишника".

И формулисали смо четири захтјева према државним институцијама, али никаквих доказа да су они на писарнице и достављени, нема!

Организатор прошлогодишњег научног скупа, ове године, а поводом Свјетског дана избјеглица, организује трибину о посљедициама НАТО бомбардовања СРЈ(!?)
На којој ће такође бесједити високо позиционирани чиновници постојеће номенклатуре власти!
Да се разумијемо, тема је одлична, врло је важна, али какве она везе има са прогнаним Србима из Крајине и њиховим статусом данас у Србији?
Не знам, да ли ће се на тој трибини доћи до закључка, да је СРЈ требала бранити РСК?
Један од изговора што нам није прискочила у помоћ, био је, да је тиме избјегла НАТО бомбардовање. Да ли је избјегла, или је ипак требала бранити Крајину, и по цијену бомбардовања? Ако генерали нису тада имали тачну процјену, могу ли бар данас (2018.) признати да су погрешили, и да су Крајину требали бранити?

Да закључим, поменута трибина, као и окупљање у недјељу, на Бусијама, су два  ПРОМАШЕНА ДОГАЂАЈА, уколико је задата тема: Свјетски дан избјеглица.

И обадва догађаја нам више штете, него користе.

Стварајући лажни утисак о нама, да смо једна аморфна и обезглављена маса, која нема јасну идеју шта хоће.
Да нам је само до игре и пјесме и да то радимо на непримјерен начин, кад пјесми вријеме није.
Искривљена слика о Крајишницима се и даље искривљује, умјесто да се исправља.

Поставља се само питање: раде ли то организатори случајно, из незнања, или намјерно?

Лично вјерујем да је намјерно и смишљено.

И да нас неко упорно зајебава!
Докле?

Сава Смољановић




среда, 29. новембар 2017.

Предавање др Милана Мицића

Српски добровољачки покрет у Првом свјетском рату
Предавање у Руми, 25. 11. 2017.

Кликни на линк испод и преслушај:









понедељак, 14. август 2017.

Шта су нам рекли у Ветернику?

Државна манифестација поводом Дана сјећања на пострадале Крајишнике, ове године је одржана у Ветернику. Присуствовао је државни врх Србије, Републике Српске, и СПЦ. 
Након преклањске "добродошлице избјеглицама у Србију", лањског "извињења Крајишницима", очекивао сам шта ће нам државни врх ове године поручити.
Међутим, нисам препознао никакав помак. 
Остали смо на "добродошлици" и формалном "извињењу".




Патријарх је, у својој бесједи, позвао да злочинцима све почињене злочине опростимо. А затим рекао, барем двије непромишљене изјаве.

Прво, да би још и разумјео, да су те страшне злочине починили нехришћани (!?). И тиме, у име свих нас, православних хришћана, увриједио све нехришћане. Знамо да овај свијет није само хришћански, већ планету насељавају милијарде оних који нису хришћани. Ријеч је о присталицама јудаизма, ислама, хиндуизма, будизма, шинтоизма (у Јапану), кинеског шемизма, итд.
Не учи ли нас наша вјера да сваког човјека треба поштовати по његовим дјелима, без обзира на вјеру, боју коже и језик којим говори. И није ли Христ чинио тако, поштовао све људе, укључујући и незнабошце.

И друго, да не размишљамо о освети!
И тиме увриједио управо нас Крајишнике, који деценијама трпимо туђе освете, и који смо пострадали управо зато што смо православни, што се у Хрватској нисмо хтјели одрећи наше вјере. Барем ми знамо да је освета гријех, и да ли је ико од нас, у ове 22 године прогонства јавно казао, планирао или позивао на освету према нашим непријатељима?
Да подсјетим, ово није прва непримјерена изјава нашег духовног архипастира, на рачун прогнаних Крајишника.
Изјавио је да католички папа не би требао долазити у Србију, јер има доста прогнаних Срба из Хрватске који не мисле добро о томе. Тиме је унапријед осудио Крајишнике, да бисмо управо ми, угрозили папин живот!? Зар нема ниједног другог разлога ни спора око папине посјете Србији, у својству државника и поглавара РКЦ? Осим нас Крајишника!? Тако ми и овдје у Србији, постадосмо "реметилачки фактор". А нити смо били тамо, нити смо овдје.
У Карловцу је, приликом освећења обновљеног храма, којег су усташе рушиле и палиле у сваком рату, рекао, да не зна да ли су Срби из Хрватске отишли или су прогнани!? 
Искрено се надам, да је наш архипастир у Ветернику пронашао своје "изгубљено стадо" и да је схватио да су нас напали курјаци, један дио издерали а други је морао побјећи.

Предсједник Српске, Милорад Додик, говорио је, као што смо већ навикли од њега, снажно и емотивно, набрајајући злочине наших непријатеља. А онда у наставку, прешао на политичарење. Учећи нас кога све треба да подржимо.
Република Српска није подржала Крајишнике ни у страдању званом "Бљесак", ни оном званом "Олуја".
Напротив, наши десетковани борци, који су напустили Крајину након што нам је "отет" корпус специјалних јединица (ксј - намјерно малим словом), који је експресно извучен из Крајине, па оно што је остало и наредних дана спас тражило у Српској, доживљавали су тамо, од наше "браће" невиђену тортуру и вријеђање. Као, побјегли смо, нисмо се борили. Пљували их, разоружавали, малтретирали. 
Радован Караџић је неколико дана прије "Олује" смјенио и именовао на другу дужност генерала Младића, да овај не би био оперативан и да случајно не предузме нешто на своју руку!
Очекивао сам од Додика, да напокон и он, упути Крајишницима  јавно извињење у име Републике Српске. По узору на овога, за којег каже да га треба подржати. Јер он је то лани учинио.
Међутим, Додик није, ни ове прилике. Питам се кад ће, и ко ће, ако неће он. А једном ће неко морати, да би ствари дошле на своје мјесто.

Предсједник Србије је казао, и то је једино ново у односу на претходне говоре, да Србија више неће дозволити никакве "Олује".
Значи ли то да је ову нашу дозволила? И омогућила?
И није ли и ова наша, још увијек у току? Па никако да је зауставимо.

Хрватска посао систематично приводи крају. 
Брише Србе из бирачких спискова, и дан данас уништава нашу имовину, бесправно сијече шуме, прекопава српске гробове због неплаћеног закупа, прекрштава у католичку вјеру, фалсификују историју, краду српски идентитет антифашиста, нашу нематеријалну баштину, Николу Теслу. 
На једног повратника у Хрватску, петорица повратника поново напушта Хрватску и враћа се у Србију, јер повратак тамо није одржив. 
Хрватска економски окупира Војводину, постаје све више власник и земљишта и имања а овдје послују стотине њихових фирми. 
Њихови производи су преплавили Србију, наших у Хрватској нема, или готово нема.

Све је то "Олуја", сламање српства и православља, али увијек у новом облику.
Сада је најважније да се обришу трагови да су Срби у Хрватској уопште постојали.
И били власници једне трећине територије.

Србија ни на један од ових облика "Олује" нема одговор! 

Не храбри ме, него плаши изјава да Србија неће дозволити никакве "Олује". Недај Боже да је неко ипак покрене?

Кад год нас је Србија најтврђе бранила, тада смо најтеже прошли.
Памтимо све емисаре по Крајини у вријеме рата, њихова обећања, гаранције, цртање мапа и граница, само - издржите браћо! 

И подсјети ме ова изјава на ону, кад угроженим косовским Србима, тадашњи олигарх притече у помоћ и умири, понављајући више пута, у камеру: Србе бре, не сме нико да бије!!! Нико!!!
Камере се угасише, он се врати хеликоптером у Београд, а Срби најебаше.
Знамо већ како и колико.





Мој највећи утисак су боје нашег државног врха: кравата боје вина и њена црвена блуза!?


Сава Смољановић



субота, 12. август 2017.

Растанак са кућним прагом - животна прича


Трећег дана одбране од хрватске агресије на Крајину, у Шљивњаку, Милош Девић обилази кућу и затиче је потпуно празну. И кућу, и шталу, трактора нема.....


(забиљежио Лазо Пекеч, у емисији Завичај текст казивао Сава Смољановић)






петак, 4. август 2017.

Ратко Личина - Чекајући Антанту

4. август 2017. (фб)

РАТКО ЛИЧИНА, Влада РСК у прогонству:

Чекајући Антанту

На данашњи дан, што године одмичу, све чешће чујем како Крајишници нису бранили Крајину, како су побјегли, како су требали прихватити овај или онај план, како су , како су... што време више пролази гомила вербалног смећа се повећава. Нико не помиње издају те исте Крајине која се десила 1991 / 92. године, нико не помиње слаб одазив на мобилизацију 1991. године (зна се гдје!), сулуде, бесмислене војне операције Вуковар и Дубровник... све се то заборавља, а „анализа“ догађаја око Олује своди се на 10-так дана пре и после те злочиначке операције, и лакоонско објашњење - ПОБЈЕГЛИ СУ....

1915. године српска војска прегазила је шиптарске гудуре и преживила Албанску голготу. Нико нормалан то никад није назвао бијегом. Српска војска побједнички се вратила на Солунском фронту, заједно са савезницима из Сила Антанте.

Крајишници 22 године чекају СВОЈУ АНТАНТУ и зато 
ДОГОДИНЕ У КРАЈИНИ... ЈЕДНОМ !





среда, 5. јул 2017.

611. - 04. 07. 2017.





Хоће ли нас сваки сусрет Вучића и Грабар-Китаровић коштати пара
У Дубровнику обећао 530.000 евра за обнову куће Јосипа Јелачића на Петроварадину

Милан Ливада - Недјељна хроника: Чији је Атила, бич Божји, краљ Хуна?

Нова рубрика: Духовно благо православне Крајине
Манастир Крупа

У сусрет рођендану Николе Тесле, 10. јула