среда, 20. јун 2018.

Свјетски дан избјеглица - 2018.

Данас је Свјетски дан избјеглица.

Ево што је тим поводом, синоћ, у емисији "Завичај", рекао Милорад Буха, предсједник Владе Републике Српске Крајине у прогонству.

Кликни на линк и преслушај:




Милорад Буха

уторак, 19. јун 2018.

Објава ВЕРИТАСА

Д.И.Ц. "Веритас" преузео је са овог блога и објавио је на свом сајту, одлуку да аутор емисије "Завичај" не учествује у програму поводом Свјетског дана избјеглица, на Бусијама 17. јуна 2018.

Линк "Веритаса":






Хвала "Веритасу".
С. С.



понедељак, 18. јун 2018.

Подршка: Никола Кобац, Бања Лука



РЕАГОВАЊЕ:

Поштовани г. С. Смољановићу,

вечерас на кратко, по страни оставих своје рукописе. Сјећања одлажем у ладицу живота... 'ватам се тастатуре (наливперо се осушило) и обраћам се Теби, знанцу и незнанцу, новинару и човјеку, водитељу и свједоку, Теби који си са разлогом одбио да учествујеш у "Паради заборава" у Бусијама, љета господњег 2018. године.

Теби који не желиш у име Крајишника свој понос продати на пулту срамоте. И то баш на Свјетски дан избјеглица.

Но, прије тога ријеч двије о нечем другом. Срео сам те у емисији "Мисли крајишки", пажљиво читао постављена питања слушаоца, коментаре, Твој начин вођена ове емисије... размишљао, застајао, процјењивао и закључивао.
Признајем, емисија ми се свидјела, али тада нисам одгонетнуо Твоје намјере. Прегрубо би било рећи да сам сумњао (а можда и јесам?) у Тебе, из једног и највећег разлога: Крајишка сумња нас убија. Прво, сумњиве нам вјешто подмећу. Друго, продаваче магле вјешто бране. Остајем по страни. Нека у мене сумњају, ја сам се насумњао?

Одбијањем да учествујеш у "Бусијској паради појединаца" и једном од посљедњих опијела за Крајишким Србима Твој углед у мојим очима, и у овим реченицама је до неба порастао.

Спрдњу са Крајишницима си лијепо описао, а о Избјеглиштву све рекао.

Да, и ја сам Избјеглица.
Избјеглица бијаше и суза моје покојне мајке за њеном кућом, кравом и судбином.
1995. године су нас ишчупали из коријена. Затим нас почеше "лијечити" резањем неосушених грана, поткресивањем младица и пјевањем завичајних пјесама. За терапију задужише "баштоване наше несреће" који умију, знају и хоће све крајишке главе под један кров уселити. И врата за њима закључати.

Пљувању у здрав мозак Избјеглицама никад краја. Пакети помоћи се дијеле у Црвеном крсту у Главном граду, а вриједност тог пакета доказује у Бусијама.
Станове за избјеглице свечано почињу и свечано завршавају у Кабинетима превара.
Избјеглице на леђима и даље носе своју наивност упаковану у заблуду запечаћену надом – биће боље.
У Хрватској Крајишка земља нестаје, посљедње свијетло гасе бајним и вајним саопштењима и пријетњама свезнајућих Предсједника, Секретара, Заступника, Главних, Споредних...

У Бусијама се доказује Крајишка "Избјегличка срећа". Доказују их имена која нећу да помињем, која не заслужују ништа друго него да се јавно извину сваком Крајишнику - лично. Нећу да спомињем људе који су вјештином безобразлука пресадили коријен своје "крајишке политике" у политику "српске видовитости".

Србији не мањка обећања, а Крајишницима превараната. На свјетски дан избјеглица Крајишници ће слушати бјелосвјетске барабе. И њима тапшати. Глас "Прелеџија" у Бусијама ће надјачати јаук читавих крајишких села. Грачац, Кореница, Петриња, Вргинмост, Книн... тек у пролазу неко помене.
Самопроглашене "крајишке вође" Завичај добро виде са Скупштинске говорнице, или у њихову част са високо подигнуте позорнице.
Србија постаде Крајишко позориште! Завјесе навлаче "вође крајишника".

Свјетски дан избјеглица г. Саво у Бусијама ће се за коју годину славити као Дан захвалности Хрватској. Да не би мржње и политике, гдје би се тако групно и радосно Крајишници окупљали? У селу на Кордуну које је имало свега 20 до 100 кућа.
Мани то, тако мало народа да слуша велике вође?
Виде Бусија, виде политичара, виде нас колико нас још оста!? Виде Србије, виде Срба! Има нас свуда. Од Обровца до Огњене Земље, а неки тамо се буне?

Г. Саво,
вријеме је да завршим писање. Посљедњи листови горе наше још зелене. Вјешти записивачи турају нас у књиге, а политичари на плакате.
И не одазивајте се г. Саво Смољановићу на позиве слијепих, не идите тамо гдје глуви причају... и Вама и мени ће бити лакше!

Враћам се своме записивању.

Записано око Свјетског дана избјеглица 2018.

Никола Кобац, Избјеглица



Подршка - Влада РСК у прогонству

Хвала Влади Републике Српске Крајине у прогонству, што је подржала моју одлуку да не учествујем у програму поводом Свјетског дана избјеглица, на Бусијама.
Мој текст, упућен јавности поводом те одлуке, Влада је у цјелости објавила на свом сајту www.zapadnisrbi.com

Одлука Владе РСК у прогонству, објављена на сајту
испод које је објављен и мој текст у цјелости
www.zapadnisrbi.com

петак, 15. јун 2018.

Клепање и клепетање




Одлучио сам, да ове године не учествујем у програму поводом Свјетског дана избјеглица, на Бусијама.

Тај, тзв. програм, претворио се у своју супротност, потпуно је обесмишљен и служи искључиво за манипулацију Крајишницима у политичке сврхе.

Свјетски дан избјеглица је установљен, да се тога дана укаже на проблем избјеглиштва у свијету. Највеће и најдужа избјегличка криза у Европи, је управо ова наша, криза прогнаних Срба Крајишника из РСК и Хрватске.

Умјесто да тога дана, на достојанствен и цивилизован начин укажемо читавом свијету, на несрећу која нас је задесила, о размјерама те несреће, о броју људи и наших породица које су унесрећене, на све наше неријешене проблеме и након двије деценије од прогонства, овдје се организују различити, шаролики садржаји, који стварају утисак да смо ми срећан народ што смо прогнани. 

Држави Србији се тога дана, барем симболично, морају ставити до знања сви проблеми које имамо а очекујемо од ње, да их брже и ефикације рјешава.

Нпр. да се учесницима рата у Крајини призна ратни стаж,
брже и ефикасније стамбено збрињавање (стотине избјегличких станова чека станаре годинама),
да се промјене катастрофални критеријуми за бодовање стамбено неријешених случајева (учешће у рату да буде један од критеријума),
да се помогне утамниченом предсједнику Мартићу, итд.

Нема бољег дана и датума, да своје захтјеве испоставимо и Србији, и Хрватској, и ЕУ, и ОУН, од Свјетског дана избјеглица.
Цивилизовано, мирном шетњом, јавним читањем захтјева и слањем истих, у писаној форми на многе адресе, званичних и надлежних институција.

Умјесто тога, организују нас, да дођемо па да нам разни политичари држе говор, а ми да им пљешћемо!?

Па докле више?
Шта је смисао?

Да их убиједите како ћемо сви ми окукпљени гласати за њих?
Па ето, нећемо! Неки хоће, али неће сви. Свако има свој избор, гласаће за кога хоће.

Убисте се доказујући, како сте баш ви репрезентативни представници Крајишника.
Ко вам је дао право и на основу чега представљате и заступате било кога од нас?

Регистрацијом неког друштва, које може основати троје људи?

Па удружите неколико таквих друштава, па сте као, "кровна" организација!

А у које год друштво завирите, иста имена и исти људи.

Ако желите да се бавите политиком, а мислим да Крајишници треба активно да се баве политиком, оснујте политичке странке, или се учланите у постојеће. Истакните јасно своје политичке програме, па тражите подршку истомишљеника.

Немојте више злоупотребљавати културна друштва, пјевачке групе и слична удружења Крајишника, који немају подршку друштва у којем живимо. Зашто то не буде једна од тема тога дана? Зашто држава и локалне самоуправе не подржавају наша удружења, или подрже са смјешно малим износима?

Лани сам учествовао, јер смо првог дана имали научни скуп, а као резултат тог скупа, касније је објављен зборник "О идентитету Срба Крајишника".

И формулисали смо четири захтјева према државним институцијама, али никаквих доказа да су они на писарнице и достављени, нема!

Организатор прошлогодишњег научног скупа, ове године, а поводом Свјетског дана избјеглица, организује трибину о посљедициама НАТО бомбардовања СРЈ(!?)
На којој ће такође бесједити високо позиционирани чиновници постојеће номенклатуре власти!
Да се разумијемо, тема је одлична, врло је важна, али какве она везе има са прогнаним Србима из Крајине и њиховим статусом данас у Србији?
Не знам, да ли ће се на тој трибини доћи до закључка, да је СРЈ требала бранити РСК?
Један од изговора што нам није прискочила у помоћ, био је, да је тиме избјегла НАТО бомбардовање. Да ли је избјегла, или је ипак требала бранити Крајину, и по цијену бомбардовања? Ако генерали нису тада имали тачну процјену, могу ли бар данас (2018.) признати да су погрешили, и да су Крајину требали бранити?

Да закључим, поменута трибина, као и окупљање у недјељу, на Бусијама, су два  ПРОМАШЕНА ДОГАЂАЈА, уколико је задата тема: Свјетски дан избјеглица.

И обадва догађаја нам више штете, него користе.

Стварајући лажни утисак о нама, да смо једна аморфна и обезглављена маса, која нема јасну идеју шта хоће.
Да нам је само до игре и пјесме и да то радимо на непримјерен начин, кад пјесми вријеме није.
Искривљена слика о Крајишницима се и даље искривљује, умјесто да се исправља.

Поставља се само питање: раде ли то организатори случајно, из незнања, или намјерно?

Лично вјерујем да је намјерно и смишљено.

И да нас неко упорно зајебава!
Докле?

Сава Смољановић