среда, 2. август 2023.

ИСТИНА О КРАЈИНИ - медијима

Данас, на Илиндан, послао сам на стотињак мејл адреса, 
штампаним и електронским медијима, информативни агенцијама, новинарским удружењима те државним институцијама, 
слиједећи текст, 
желећи, у најбољој намјери, 
да у ИЗВЈЕШТАВАЊУ, 4. августа, пишемо и говоримо само 
ИСТИНУ О КРАЈИНИ И КРАЈИШНИЦИМА. 

Текст у целости гласи:



РАДИО ЕМИСИЈА „ЗАВИЧАЈ – СЛОБОДНА КРАЈИНА“

Аутор: Сава Ј. Смољановић




ИНИЦИЈАТИВА

О ОБЈЕКТИВНОМ ИЗВЈЕШТАВАЊУ О КРАЈИНИ И КРАЈИШНИЦИМА



Приликом извјештавања о Крајини и Србима Крајишницима, посебно на годишњице великих страдања, један број медија у Србији, штампаних и електронских, сајтова, портала и на друштвеним мрежама, пишу бројне неистине или полуистине.


У ауторској радио емисији „Завичај – Слободна Крајина“, у 18 година постојања и преко 900 емитованих једносатних емисија, бројних интервјуа и гостовања релевантних саговорника у емисији, трагања за истином о Крајини, дошао сам до сазнања, која желим подијелити са вама и то крајње добронамјерно. 


1. Хрватска се од заједничке државе, СФРЈ, одвојила насилно, противуставно и противзаконито.


2. Срби у Хрватској, као конститутивни народ, имали су право да не пристану на такво отцјепљење. 

Зато су тражили и имали су право да траже да остану у остатку wЈугославије, по аналогији: ако Хрватска излази из Југославије, ми ћемо изаћи из Хрватске са оним територијама које смо унијели у заједничку државу Хрватску.


3. По резолуцији 743 Савјета безбједности УН (Венсов мировни план), Република Српска Крајина је била заштићена зона УН.

Размјештене су и мировне заштитне снаге УНПРОФОР, са циљем да се успостави мир, а затим постигне мирно политичко рјешење.

Са српске стране, Југославија је била гарант спровођења тог плана.


4. УН нису извршиле свој мандат који им је повјерен. 

Није постигнуто мирно рјешење, већ су Срби брутално протјерани. 


5. СФРЈ а касније Савезна Република Југославија није извршила свој мандат.

Мировни план који је потписала, није спроведен.


6. Хрватска је више пута, од 1991.-1995. брутално, војнички, напала РСК, заштићену зону УН. 

Сваки пут је починила ратне злочине, убијајући цивиле, заробљене војнике и полицајце РСК те палила и систематски уништавала српска села.


7. У коначној агресији на Крајину, августа 1995. Хрватска није била сама и не припадају само њој „заслуге“ за слом РСК.

Њени коалициони партнери у прогону Срба из Крајине су били: 

НАТО (САД)

страни плаћеници, 

Армија БиХ (5. Муслимански корпус, Бихаћ), 

ХВО (Хрватско вијеће одбране, хрватска војска у БиХ), 

Народна одбрана АП ЗБ (Војска Фикрета Абдића, другог дана офанзиве на Крајину прешли на страну 5. Муслиманског корпуса), 

UNCRO, снаге УН, ставиле се на располагање Хрватској, а од раније, још као UNPROFOR, као „заштитне снаге“ Хрватској достављали обавјештајне податке. 


Војска Југославије и Војска Републике Српске биле су уздржане, нису пружиле војничку помоћ РСК у складу са раније усвојеним Ратним планом.



8. Срби из Крајине СУ ПРИХВАТИЛИ мировни план „З-4“!

Углавном се спинује јавност, како напада на Крајину неби било да су Срби прихватили мировни план „З-4“.

Истина је слиједећа: Скупштина РСК није разматрала приједлог тога плана и то по налогу Слободана Милошевића. Дакле, Скупштина га није ни прихватила, ни одбацила, већ га није разматрала и то по налогу.

Дан прије напада, 3. Августа 1995. знајући да ће одбијање тог плана бити алиби за напад, у Женеви, гдје су у току били мировни преговори, уз посредовање Међународне заједнице, шеф преговарачког тима из РСК, генерал Миле Новаковић, прихватио је тај приједлог као полазну основу за даље преговоре, саопштио то посредницима и касније бројним новинарима, а касније то казивао гостујући у Емисији Завичај.

Истога дана, исто то, у Београду у америчкој амбасади, др Милан Бабић, тада у својству предсједника Владе РСК, то је саопштио америчком амбасадору. 

Да РСК прихвата мировни план „З-4“!

Америчка државна секретарка Медлин Олбрајт, унаточ томе, дала је знак да Хрватска војно окупира Крајину и ујутро је отпочео свеопшти напад.

Али, до данас се јавно говори и пише да Крајишници нису прихватили понуђени план, и да је тај план био „држава у држави“, што опет није тачно.


9. Тзв „Брионски транскрипти“ доказују да је Хрватска имала ГЕНОЦИДНУ НАМЈЕРУ, „да Срби нестану“


10. Није тачно да је Крајина пала за један дан.

Унаточ наредби о повлачењу, а посебно повлачења Корпуса специјалних јединица, на Кордуну и Банији је пружена систематична и организована одбрана, у складу са плановима одбране. 

Хрватски генерали и министри су касније признали у ТВ анализама, да су првога дана напада на Крајину, само на подручју Баније и Кордуна имали преко стотину мртвих. 

Владала је паника и расула, па су хитно довели из Осијека, искусног, бившег ЈНА генерала Петра Стипетића да стабилизује фронт.

Дио технике и људства 21. Кордунашког корпуса је пао у окружење, управо зато јер се није повлачио, већ пружао отпор.

Војна техника је остала Хрватској а људство опет договором Београда и Загреба је пропраћено ауто-путем до Србије.

Медији у Србији су сву кривицу за пропаст Крајине пребацили на Крајишнике, правдајући издајничко понашање тадашњег руководства. Блатили су нас, да смо кукавице и издајници, да се нисмо борили, да нисмо издржали ни један дан. Иза тих лажи стајали су они, који су читаво вријеме рата управљали нашим животима, па нас немилице напустили.


11. Исход рата и судбина Крајине и Крајишника, договорена је раније, тајним договором Туђман – Милошевић.


12. Крајина није престала да постоји августа 1995.

Дио РСК, Источна Славонија, Барања и Западни Срем, мирно је реинтегрисана у државно правни систем РХ, у периоду који је трајао до 15. Јануара 1998.

Све до тада, једним дијелом је постојао и суверенитет РСК.


13. Припадницима Српске војске Крајине у Србији није признато учешће у рату, што представља дискриминацију према њима. 

Активним војним лицима Војске Југославије, који су били на командним и другим дужностима у саставу Српске војске Крајине, признато је учешће у рату у Крајини и ратни стаж у дуплом трајању, војницима који су извршавали њихова наређења, није. 


14. Посљедњи војник Српске војске Крајине, Живко Кораћ, родом из Великог Шушњара на Банији, пружао је отпор, наоружан и у униформи СВК, до 14. Јануара 2001, када је окружен прогониоцима, активирао бомбу и убио сам себе. 

СЛАВА ХЕРОЈУ КРАЈИНЕ!



Хвала на вашој пажњи.

С поштовањем!



О Илиндану, 2023.


Сава Ј. Смољановић

Аутор „Емисије Завичај – Слободна Крајина!


ИНИЦИЈАТИВА О УПОТРЕБИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА


Данас, на Илиндан, упутио сам на стотињак имејл адреса, слиједећу иницијативу, коју сам предложио а усвојио је научни скуп

"САВА МРКАЉ - РЕФОРМАТОР ЋИРИЛИЦЕ" 

који је одржан у манастиру Крушедол, 24. јуна ове године. 

Допис је послат електронским, интернет и штампаним медијима у Србији, државним институцијама, те удржењима новинара и новинским агенцијама. 

Текст гласи:





 УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА

ФОНДАЦИЈА „КРАЈИШКИ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИ ЦЕНТАР“, Београд

„МАТИЦА СРПСКА У ДУБРОВНИКУ“, Ветерник

„БИОЦЕНОЗА“, Крушедол

РАДИО ЕМИСИЈА „ЗАВИЧАЈ – СЛОБОДНА КРАЈИНА“, Рума


                            С  В И  М А

                            КОЈИ ЈАВНО ГОВОРЕ И ПИШУ О

КРАЈИНИ И КРАЈИШНИЦИМА


И Н И Ц И Ј А Т И В А

О УПОТРЕБИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ЈАВНОМ ГОВОРУ

О КРАЈИНИ И КРАЈИШНИЦИМА



У години САВЕ МРКАЉА, реформатора српског језика и ћирилице, претече Вука Стефановића Караџића, када обиљежавамо 240 година од његовог рођења и 190 година од смрти, горе поменута удружења грађана организовала су у манастиру Крушедол, 24. јуна ове године, научни скуп под називом „Сава Мркаљ – реформатор ћирилице“.

Циљ скупа је био да се научно обради лик и дјело лингвисте, просвјетитеља, филозофа и монаха Саве Мркаља, које је, сматрамо, неправедно запостављено.


У раду научног скупа је учествовало преко двадесет лингвиста, научних радника, истраживача и историчара, из Србије, Републике Српске, а имали смо госте и из САД и Руске Федерације. Један број пријављених за скуп није могао доћи, али ће послати своје писане радове, како би се до краја године објавио зборник радова о Сави Мркаљу.


Једна од тема научног скупа била је и Иницијатива о употреби српског језика у јавном говору о Крајини и Крајишницима. Закључили смо да се у јавном говору, тј. у извјештавању поводом значајних датума и тужних годишњица а везано за Крајину и Србе из Крајине, у штампаним и електронским медијима, на сајтовима, друштвеним мрежама и интернет порталима, као и јавним скуповима, манифестацијама и комеморацијама, користе ријечи, појмови и изрази, који су, или страног поријекла, или неодговарајући.


Стога вас позивамо и братски молимо, са овог научног скупа и светог мјеста, манастира Крушедол, да нам се придружите и о Крајини и пострадалим Крајишницима, говоримо и пишемо, како су нас учили Сава и Вук, користећи наше, српске ријечи, изразе и појмове, као и држећи се истине, која је данас готово у потпуности доступна, али недовољно представљена.


Употреба израза у српским медијима, које су осмислили наши прогонитељи, додатно и поново вријеђа и понижава сваког прогнаног Крајишника.


НЕ ПРЕПОРУЧУЈЕМО

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

„Олуја“, „Бљесак“, „Откос“...


Ријеч је о кодним називима Хрватске војске.

Непримјерено је да их користимо, а ако и користимо, навести „тзв.“


ПРОГОН Срба (Зап. Славоније, Книнске Крајине...)

ВОЈНА ОФАНЗИВА Хрватске, против Срба...

АГРЕСИЈА ХРВАТСКЕ НА КРАЈИНУ.


„Акција“, „војно-полицијска акција“,

„Операција“, „војно-полицијска операција“.


Појмом акција, или операција, умањује се намјерно, силина и бруталност почињених злочина.

Свјесно је пласирана синтагма „Војно-редарствена“ акција, јер се тиме неупућенима даје до знања да је на том подручју „напокон уведен РЕД“, да је до тада био некакав „неред“. Што није тачно.


АГРЕСИЈА ХРВАТСКЕ НА РСК.

Војна офанзива ХВ и коалиционих савезника!

Са радикалним циљем прогона и уништења Срба и њихове имовине на том подручју.


Ако изоставимо да је Хрватска у свим офанзивама, а посебно августа 1995. имала и то врло бројне и моћне коалиционе савезнике, онда ми дајемо на значају хрватским „војним успјесима“, неоправдано величамо њихове успјехе и ниподаштавамо одбрану Српске војске Крајине.


„Етничко чишћење Срба“.


Често је у употреби.

Многи аутори га користе, али сам назив „чишћење“ подразумијева уклањање неке „прљавштине“.

Одлично надопуњује лажну и подметнуту тезу о „Србима као реметилачком фактору“ у Хрватској.


Прогон и затирање Срба на одређеном подручју.

Геноцид над Србима, ратни злочин прогона, етноцид над Србима...


Тзв. „Брионски транскрипти“ доказују да је, планирајући прогон Срба, у државном врху Хрватске, постојала геноцидна намјера, „да Срби нестану!“


„Обиљежавање Олује“

Хрватска држава је обиљежава а не ми прогнани Срби, нити држава Србија.


Дан сјећања на страдање и прогон Срба Крајишника.


„Хрватски Срби“


Срби из Хрватске



Ову Иницијативу шаљемо из најбоље намјере.

У нади да ћемо се боље разумјети уколико користимо искључиво наш, српски језик.

И уколико о трагичним догађајима везано за Крајину и Крајишнике, пишемо, говоримо и свједочимо истину, и само истину.


Хвала на разумијевању!

Свако добро!


Манастир Крушедол, 2023.


                            Организатори научног скупа

                        „САВА МРКАЉ – РЕФОРМАТОР ЋИРИЛИЦЕ“