Уводна бесједа на ПРОТЕСТНОЈ ШЕТЊИ

У недјељу, 25. новембра, након парастоса и протестне шетње, пред зградом Скупштине Србије, окупљеним грађанима обратили су се Небојша Стефановић, предсједник Скупштине и Миодраг Линта, предсједник Коалиције удружења избјеглица.
У улози водитеља, дао сам слиједећу уводну бесједу.

Браћо и сестре, прогнана Крајино, драги гости, правдољубиви народе!

Хвала вам што данас шећемо! У знак протеста... против неправде!
 
Прије него ли смо дошли овдје, пред скупштинско здање... помолили смо се у Саборној цркви, предвођени нашим духовним поглаваром, Његовом Светошћу, Патријархом Иринејом,... за покој душа свих жртава злочиначког, етничког чишћења српскога народа из Хрватске, у тзв. операцији “Олуја”. Позивам... да се и овдје сјетимо свих погинулих и пострадалих наших сународника, и да им минутом ћутања одамо дужно поштовање. Молим минут ћутања!

Бог душу да им прости – вјечна им слава и хвала!

Поздрављам вас у име Коалиције удружења избјеглица у Србији, кровне организације избјеглица, која је организовала ову протестну шетњу. 

Шетамо у знак протеста... против скандалозне и срамне ослобађајуће пресуде Хашког трибунала хрватским генералима...

Шетамо што су нас понизили новом неправдом! Управо они, који су се лажно, прогласили дјелиоцима правде!

Они су злочин прогласили легитимним – уколико је учињен над Србима!

Прогон читавог народа је допуштен – уколико је ријеч о Србима!

Српском народу је ускраћено право на самоодбрану! Мјерилима хашког суда, жртве су преметнуте у злочинце, а злочинци – наши крвници и прогониоци су постали хероји!

Ми данас шетамо... и поручујемо... да разликујемо правду од неправде! Да непресуђивање злочина – јесте нови злочин! Над нама, прогнаним Крајишницима је поново учињен нови злочин! Над нама живима.... и нашим неживима – поново су их убили!

Ову срамну хашку пресуду нису потписали они што су је читали. Потписали су је други... много моћнији од њих!

Потписали су је они, што су се потписивали ваздушним ударима по Крајини,  ваздушним ударима по РС и бомбардујући Југославију, нимилице...

Потписивали су се саучествујући у прогону Крајишника!

Познат нам је њихов рукопис... који је нажалост, увијек печаћен српском крвљу!

Стојимо пред овим високим домом... осјећајући.... први пут у ових 17 и кусур година... да стварно припадамо Србији... и да она истински... овај пут, припада нама. Понижена Крајина данас се усправила!

По први пут, без резерве, Србија је стала иза нас –

ХВАЛА ТИ СРБИЈО! РАЧУНАЈ НА НАС!

Стојимо чисти и пред Богом... пред цијелим свијетом... пред нашим прецима... и будућим генерацијама... Крајина и страдални крајишки народ нема чега да се стиди! Ми нисмо скривили рат... нити 41. нити 91. који је само наставак оног првог, а у оба су највише страдали Срби.

Исход рата није овисио о нама! Исход су одлучили потписници ослобађајуће пресуде! Наша савјест је мирна, стојимо данас чисти и недужни!

Али оно што јесте до нас... то је да тражимо правду за жртве, тражимо правду за наш народ! Тражимо ревизију – да правда поново буде правда... да се сви злочинци осуде за злочине... а невином и недужном народу, да се врати све што је одузето и отето..... прије свега слобода и људска права...

Да ли ће ревизије бити? Било или не... остаје нада... да ће нашим прогониоцима и крвницима... њиховим менторима, налогодавцима и саучесницима... историја и господ Бог, засигурно.... судити правично!

 

ЗАТО СМО ДАНАС ОВДЈЕ – ХВАЛА ВАМ ШТО СТЕ ДОШЛИ!



Сава Смољановић



 

Крајина као полупано огледало

У 364. издању емисије "Завичај", између осталог можете чути и текст
"Крајина као полупано огледало"....

 

...

Крајина је попут полупаног огледала, у чијем лупању су учествовали многи. И не само то, наставили ситнити већ полупане дјелиће, газећи нас упорно и још! Како огледало никада више не би било састављено и употребљиво. Како бисмо изгубили појам о свом изгледу!

Ми сада, годинама, стрпљиво, сакупљамо дјелиће тога стакла, и врло пажљиво га лијепимо у једну цјелину.... да се једног дана поново у њему видимо и препознамо!

То наше Крајишко огледало је већ прилично спојено и у њему већ постоји наш одраз.

Што је више дјелића и њему, наш одраз је љепши и љепши и све више личимо на себе!

Дуго смо били забезекнути, када се у њему погледамо, а видимо наказу, каквом су нас направили! То није био наш одраз и наша слика. 

Ни садашња слика није наша права слика.

Али ми ћемо устрајати... до краја... огледало до краја саставити, углачати... па кад се у њему погледамо, и када нас други погледају, да засијамо пуном љепотом!

Не желимо ми да изгледамо ни љепше ни боље него што јесмо. Не желимо да нас уљепшавају. Желимо да изгледамо само ОНАКВИ КАКВИ ЈЕСМО!

Е, да нам је то постићи – да опет видимо НАШЕ ЛИЦЕ – ОНОЛИКО ЛИЈЕПО КОЛИКО ЈЕСТЕ...

И НАШУ ДУШУ – ОНОЛИКО ДОБРУ КОЛИКО ЈЕСТЕ...

Боже мили, A ГДЈЕ БИ НАМ БИО КРАЈ!?

 

 

 

Кроатизација Срема и Војводине

ЕМИСИЈА “СВЈЕТИОНИК” ТВ ВОЈВОДИНА (петак 27-07-2012)

“СРИЈЕМ ХРВАТСКОЈ” !

Демократија, људска права и слободе су универзална ствар и достигнућа у тој области су веома пожељна и добродошла! Уживања људских права и слобода као основних постулата демократије, тј. једнакоправности у друштву, једнаког статуса и истих шанси у друштву, такође су добродошла, а посебно када се ради уживању људских права и слобода националних мањина. Међутим, те слободе и људска права могу се уживати до оне мјере док не угрожавају нечија друга права и нечије друге слободе.  Слиједи прича, за коју ће слушаоци процјенити да ли је ријеч о прекорачењу уживања таквих слобода, или не? Да ли је то повређивање нечијих других права и слобода или не!

У петак је, јавни сервис Војводине, ТВ Војводина у емисији “Свјетионик” која се емитује на хрватском језику, емитовала снимак концерта који је крајем прошле године одржан у Загребу, у концертној сали “Ватрослав Лисински”, и који су организовала удружења извјеглих Хрвата из Срема а организован је под називом “СРИЈЕМ ХРВАТСКОЈ”. Управо тако, и управо ијекавицом.

Као прво, не улазим у садржину концерта, изођачи су на висини свог задатка, позната и мање позната имена, нека и лично познајем.... гостовала и нека овдашња друштва.... у реду! Оно што узнемирава јесте назив “Сријем Хрватској”, који се види цијело вријеме концерта на сцени као сценографија, али и на емитованом снимку, највећи дио концерта тај натпис се види на ТВ екрану, несвјесно или свјесно, шаљући читаво вријеме НЕКОМЕ, НЕКУ поруку. Шта значи “Сријем Хрватској”? Да ли је то политичка порука с територијалним претензијама, да Срема треба да постане саставни дио Хрватске? Да ли “Сријем” на ијекавици имплиците значи да организатори већ сматрају хрватским? А организовали га људи који су овдје рођени, овдје живјели и Срем одувијек називали Сремом (дакле, екавицом). Што се то у међувремену промијенило, када је постао “Сријем”, ко их је инструирао и упутио да га називају “Сријемом”?

Много веће питање од самог концерта, које се немеће, јесте, уредничко питање! Због чега јавни сервис Војводине, у служби, тобоже, свих грађана Војводине, у толикој минутажи је сматрао погодним и сврсисходним да на екрану држи натпис “Сријем Хрватској”!!! Да ли је циљ бројних емисија на јавном сервису на разним језицима националних мањина, да се обраћа тим националним мањинама које живе у Војводини, бави се информисањем, њиховом проблематиком и културом... на њиховом материњем језику, или је сврха и циљна група оних који живе ван Војводине?

Аналогија овог догађа била би оваква. На хрватској државној ТВ, ХРТ, емитује се прилог са концерта који у Руми организују избјегли Срби из Хрватске, под називом “КОРДУН СРБИЈИ”. Замислите, да ли и кад би то било могуће. Нас, не да тамо у медијима нема и никада неће бити, него нас нема ни овдје, гдје би требало да нас има!

Гдје су на јавном сервису и Војводине и Србије, а посебно Војводине јер нас овдје има највише.... емисије посвећене проблематици прогнаних Срба из Хрватске и БиХ? Шта је са нашим правом на услугу јавног сервиса, којег, успут речено, и ми плаћамо! Ми нисмо национална мањина, али нисмо ни успјешно интегрисани у ово друштво, па смо свакако, нажалост маргинална група, са посебним потребама. Али тога на ТВ Војводина нема! Осим емисије “Путеви наде” коју финансира УНХЦР,  и која се бави углавном, повратницима у Хрватску. Дакле, ријетко и готово никако интеграцијом у ово друштво.

Након гашења великог броја медија 2008, а у Војводини углавном свих који свирају ФОЛК музику, који су или угашени, или сведени на ниво разгласне станице, по својој чујности.... након што се у програму преосталих електронских медија све више и више емитује забавна али хрватска забавна музика.... у неким медијима је чак преовлађујућа..... након формирања бискупије са сједиштем у Сремској Митровици.... стиче се утисак да је на дјелу низ активности, да се прогнани Срби управо обесхрабре да се овдје интегришу у ово друштво и да овдје остану да живе.  Стиче се утисак да је на дјелу кроатизација Војводине а посебно Срема... Држава Србија би требала препознати корист од чињенице да овдје живимо и да желимо овдје живјети. Многа насеља ће оживјети или су већ оживјела, никнула нека потпуно нова, повећана станоградња и вриједност стамбених јединица, хиљаде власника станова прима станарину од придошлих Срба.... ти придошли имају велики број пензионера, који одлазе у Хрватску и доносе оданде пензије, не куне, него милионе евра сваког мјесеца улазе оданде у Србију и овдје се троше... гдје су породице ту су и дјеца, оживјеће школе, имаће професори посла, итд, итд......

И да не би било забуне, вратимо се на почетак приче.

Демократија, људска права и слободе су универзална ствар. Треба их његовати и унапређивати, али не треба претјеривати.  Јер претјерано уживање слободе од стране једног, може угрозити слободу другог!

То угрожавање смо већ доживјели. Тамо. То доживљавамо и овдје. Надамо се да је дошло вријеме да и ми, прогнани Срби, овдје, у земљи Србији, освојимо дио слободе и људских права за себе.
Само онолико колико нам припада, не више!

Емисија "ЗАВИЧАЈ" - душа Крајине

Радио емисија за Крајишнике,

Емисија "Завичај" - ДУША КРАЈИНЕ